Pregledi oka kod dece i odraslih
Oftalmološki pregled je potpuno bezbolan i bezbedan za pacijenta. Obuhvata kratku ali ciljanu anamnezu sadašnjih tegoba, ranijih očnih i opštih bolesti kao i naslednih očnih bolesti u porodici. Kompletan oftalmološki pregled podrazumeva kompjuterizovano određivanje dioptrije sa subjektivnom korekcijom vida naočarima, merenje očnog pritiska i pregled prednjeg i zadnjeg segmenta oka.
Očni pritisak se rutinski meri beskontaktnom metodom osim u indikovanim slučajevima kada se to radi kontaktno sa prethodnim ukapavanjem kapi anestetika.
Na biomikroskopu se obavlja pregled okoline oka, kapaka i struktura prednjeg segmenta oka. Pregled očnog dna naziva se oftalmoskopija. Najčešće se radi beskontaktno osim kod posebnih indikacija kada se nakon ukapavanja anestetičkih kapi pregleda uz pomoć specijalne kontaktne lupe.
Pregled oka kod odraslih
Određivanje dioptrije kod odraslih zavisi od starosti pacijenta. Ukoliko je pacijent mlada osoba, neophodno je pregled dioptrije obaviti sa širenjem zenica kako bi se izbegle greške izazvane učešćem akomodacije. Kada su u pitanju osobe starije od 45 godina, širenje zenica za dioptriju često nije potrebno. U tom uzrastu pojavljuje se i potreba za naočarima za blizinu kao i povećan rizik za nastanak glaukoma, te je jako važno da se pri svakom određivanju dioptrije za blizinu, rutinski uradi i merenje očnog pritiska.
Zavisno od tegoba na koje se pacijnt žali, oftalmološki pregled je potrebno dopuniti ciljanim dijagnostičkim metodama.
Pregledi dece i sistematski pregledi pred upis u školu
Pregledi dece podrazumevaju određivanje vidne oštrine (ukoliko uzrast deteta i saradnja to dozvoljavaju), pregled položaja i pokretljivosti očnih jabučica zbog eventualnog postojanja razrokosti, pregled prednjeg segmenta oka na biomikroskopu i zadnjeg segmenta oka direktnom bekontaknom oftalmoskopijom. Ukoliko se utvrdi da vidna oštrina nije u skladu sa uzrastom deteta, potrebno je uradti pregled dioptrije sa obaveznim širenjem zenica.
U zavisnosti od mogućnosti i spremnosti deteta za saradnju, proveru vida i sveobuhvatni pregled treba obaviti oko 4. godine života, naročito ako postoji porodična opterećenost u smislu neke optičke greške (visoka kratkovidost, dalekovidost ili astigmatizam). U ovom uzrastu određivanjem prave dioptrije, ukoliko ona postoji, moguće je preduprediti nastanak slabovidosti. Obavezan sistematski pregled vida potrebno je obaviti pre polaska u školu.
Roditelji koji primete skretanje oka kod svog deteta, potrebno je da hitno dovedu dete kod oftalmologa. Iako skretanje oka može biti nasledno ili nepoznatog uzroka, u nekim slučajevima može biti znak nekih drugih oboljenja. Što ranijim pregledom detetu se obezbeđuje pravovremena dijagnostika i lečenje slabovidosti.
Pregled vida i ciljani oftalmološki pregled za osobe koje rade za ekranom
Pravilnikom o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme sa ekranom, poslodavac ima obavezu da zaposlenima koji koriste opremu sa ekranom na poslu koji obavljaju, najmanje pola svog radnog vremena, obezbedi pregled vida, a ukoliko taj pregled pokaže potrebu, da obavi i ciljani oftalmološki pregled.
Pregled vida se obavlja pre početka korišćenja opreme sa ekranom a potom, periodično svake 3 godine ili češće ako se pojave problemi sa vidom kao moguća posledica korišćenja opreme sa ekranom.
Često postavljana pitanja za preglede oka
Kada obaviti prvi očni pregled?
Ukoliko dete nema problema sa očima, pregled vida treba obaviti između treće i četvrte godine života. Pregled oka kod dece moguće je obaviti, uz upotrebu specijalnih instrumenata, odmah po rođenju ukoliko je to potrebno.
Koliko često treba ponavljati pregled oftalmologa?
Posle 40. godine života preporučljivo je posetiti oftalmologa najmanje svakih 1-2 godine, osim ako nije drugačije naznačeno (zbog drugih udruženih očnih ili opštih bolesti).
Koliko traje očni pregled?
Standardni oftalmološki pregled traje oko dvadeset minuta. Ukoliko je potreban pregled očnog dna, potrebno je još oko pola sata da se kapljanjem kapi prošire zenice, dok je za pregled dioptrije sa širenjem zenica potrebno oko 60 minuta.
Šta je to kratkovidost (Myopia)?
Kratkovidost je optička greška oka, kod koje se slika posmatranog predmeta formira ispred mrežnjače, pa je u tački jasnog vida nejasna. Jasan vid se postiže tek približavanjem predmeta oku ili dodavanjem odgovarajuće minus dioptrije u naočarima ili kontaktnim sočivima.
Šta je to dalekovidost (Hypermetropia)?
Dalekovidost je optička greška oka kod koje je slika posmatranog predmeta fokusirana iza mrežnjače. Kod dalekovidosti, oko automatski akomodira i tako izoštri vid na daljinu. Zbog toga se dalekovidost u mladosti teže otkriva. Tek pojava glavobolje i zamućenja vida kod čitanja kod mlađih ukazuje da se radi o zamoru mišića konstatnim naporom akomodacije i izoštravanjem vida na daljinu tako i na blizinu. Potrebno je širenjem zenice isključiti mehanizam akomodacije da bi otkrili objektivnu dioptrijsku jačinu ove optičke mane. Visoka dalekovidost kod male dece je često udružena sa pojavom razrokosti.
Šta je to staračka dalekovidost (Presbyopia)?
Staračka dalekovidost je fiziološki proces starenja posle 45g. kada se gubi oštrina vida na blizinu. Nastaje zbog slabljenja prirodnog mehanizma akomodacije i posledica je postepenog gubitka elastičnosti očnog sočiva i snage cilijarnog mišića u oku. U početku, vid na blizinu se izoštri udaljavanjem predmeta od oka ali je to kratkotrajno rešenje. Kod dalekovidih osoba prezbiopija se ispoljava pre 40. godine, dok kratkovide osobe po pojavi prezbiopije bolje čitaju bez svojih naočara za daljinu.
Šta je to astigmatizam (Astigmatismus)?
Astigmatizam nastaje zbog nejednake zakrivljenosti rožnjače, kad se svetlosni zraci različito prelamaju u svakom meridijanu rožnjače. Na taj način stvara se više fokusa ispred ili iza mrežnjače i nastaje nejasna slika u tački jasnog vida. Astigmatizam može biti samostalan ili udružen sa drugim optičkim greškama (kratkovidost, dalekovidost). Za korekciju ove optičke greške koriste se cilindrična stakla koja se postavljaju pod određenim uglom tj.u određenom meridijanu.
Šta su cilindrična stakla?
Cilindrična stakla su vrsta dioptrije kojom se koriguje astigmatizam. Zavisno da li su plus ili minus, ova stakla predstavljau „odsečak“ ili „odlivak“ cilindra (valjka) i na taj način prelamaju svetlost u jednoj osovini (u aktivnom meridijanu).